Udruzenje "Hercegovac"
Нови наслови:

 

- Инструкција за девизно плаћање (30.01.2015.)
-
 Обраћање Милана Зечара поводом 96. годишњице првог Српског Народног Одбора (Зрењанин, 31.10. 2014.)
-  У организацији удружења "Херцеговац" у Требињу промовисана књига "Неоосманизам" проф. др. Дарка Танкосића
-
Удружење „Херцеговац“ приређује промоцију књига „НЕООСМАНИЗАМ-Повратак Турске на Балкан“ професора др Дарка Танасковића.
- Источна Херцеговина и Шумадијски управни округ потписали Декларацију о сарадњи (види Саопштења)
- Биографија др Дарка Танасковића (види Download)
- Удружење Херцеговац приређује трибину "Срби између Истока и Запада", гост др Дарко Танасковић (види Саопштења)
- Саопштење за јавнност у вези са Декларацијом Савеза општина Источне Херцеговине (види Саопштења)

-  Декларација Савеза општина Источне Херцеговине (види Саопштења)
 

Поштовани посјетиоци,

Удружење "Херцеговац" основала је група грађана 9. априла 2005. године, заинтересованих за судбину Херцеговине и њен развој и напредак у сваком погледу.

За нас, Херцеговина је територија која обухвата земљу Херцега Стјепана - Херцега од Светога Саве, која је данас омеђена осјећањем припадности том простору.

Просторни план Републике Српске дефинише Херцеговину као област која обухвата општине: Билећа, Берковићи, Вишеград, Гацко, Источно Горажде, Источни Мостар, Калиновик, Љубиње, Невесиње, Србиње, Требиње и Чајниче.

Површина Херцеговине је око 7.000 km² , број становника је око 125.000, што даје густину насељености од око 18 становника по km²).

 

Забринути за судбину Херцеговине, као свог ужег завичаја, због тога што је дошла на само дно по развијености, и у Републици Српској а камоли шире, и што јој пријети опасност одумирања, ми, група оснивача Удружења, одлучили смо да учинимо све што је у нашој моћи како би Херцеговина оживјела.
Цијенимо да на овакво стање у Херцеговини највише утичу:

    • недостатак разумијевања и економске подршке од стране државе (нема подстицајних закона, нема институција које би бринуле о развоју Херцеговине, нема свијести о потреби равномјерног развијања региона, много обећања а мало резултата);
    • слаб или готово никакав утицај Херцеговине на одлуке Владе и Скупштине Републике Српске, чак и када се оне директно односе на Херцеговину (један од разлога је и недовољно ангажовање политичких представника Херцеговине);
    • недобронамјерно геополитичко окружење (са изузетком Србије);
    • чињеница да Херцеговина не управља својим сопственим природним ресурсима нити има значајније користи од њих.

Међутим, Херцеговину a priori, неправедно и злонамјерно, проглашавају сиромашном. Она има добре темеље за привредни развој, а овдје ћемо издвојити само неке:

    • људски потенцијал (опште образовање);
    • природни ресурси (вода, земљиште и климатски услови);
    • туристички потенцијал;
    • још увијек еколошки незагађена територија.

Зато, вјерујемо, Херцеговци би требало да сами, уз Божију помоћ, потраже и нађу излаз. Излаз је, без сумње, у самоорганизовању и окупљању Херцеговаца, гдје год они били, оних Херцеговаца који гаје љубав према завичају, људи који су радом и залагањем већ показали колико знају и шта могу да ураде, који су својим животом исказали узоран морални лик и који су увијек поштено радили и часно живјели.

Позивамо Херцеговце да се окупе око Програма Удружења и дају свој допринос приједлозима, пословним идејама и плановима, улагањима у развојне пројекте у оквиру властитих могућности, све у циљу заштите добара која смо наслиједили и за која су се Херцеговци вијековима борили.


Предсједник Удружења

Љубомир Зотовић